Bratstvo loze
A onda se dogodilo. Jedne noći, dok je kiša pljuštala po kosom krovu kuhinje, veliki duh je zauvek ušao u moj život. Držao sam njegovu knjigu i drhtao, dok mi je on govorio o čoveku i svetu, o ljubavi i mudrosti, o bolu i krivici, i znao sam da nikada više neću biti isti. On se zvao Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Znao je više o očevima i sinovima, od bilo kog čoveka na svetu, kao i o braći i sestrama, sveštenicima i nitkovima, o zločinu i nevinosti. Dostojevski me promenio. „Idiot“, „Zli dusi“, „Braća Karamazovi“, „Kockar“. Izvrnuo me naopačke. Otkrio sam da mogu da dišem, sagledao sam nevidljive horizonte. Mržnja prema ocu se istopila. Voleo sam ga tog bednog, napaćenog, progonjenog paćenika. Voleo sam i majku i celu svoju porodicu. Došlo je vreme da postanem čovek, da napustim San Elmo i odem u svet. Hteo sam da mislim i osećam kao Dostojevski. Hteo sam da pišem.
Džon Fante
